BIM (Building Information Modeling) implementacija u kompanijama koje se bave projektovanjem, izgradnjom i održavanjem građevinskih objekata jeste potez prema poslovanju koje je istovremeno efektivnije i štedljivije. Ipak, da bi integracija BIM-a bila uspešna, neophodna je temeljna analiza i edukacija zaposlenih, čime se obezbeđuje da svaki član ekipe može u potpunosti da iskoristi mogućnosti koje ova tehnologija pruža. U nastavku je strategija za uspostavljanje BIM procesa.
0.Ciljevi i zadaci
Prvi korak u uvođenju BIM-a podrazumeva definisanje jasnih ciljeva i zadataka. Ovo omogućava precizno postavljanje očekivanja, kao što su poboljšanje tačnosti podataka ili smanjenje troškova. Ciljevi treba da budu SMART, kako bi se olakšalo praćenje napretka. Definisanje zadataka usmerava timove prema postavljenim ciljevima, određujući odgovorne, rokove i resurse. Ovaj strukturirani pristup postavlja čvrste temelje za uspešnu BIM implementaciju, usmeravajući organizaciju ka zajedničkim ciljevima i optimizaciji poslovnih procesa.
1. Analiza
Drugi korak u uvođenju BIM-a uključuje detaljnu analizu postojećih procesa, tehnologija i veština u organizaciji. To obuhvata identifikaciju nedostataka i potreba za obukom zaposlenih, uz razmatranje uticaja na radne procese. Važno je sagledati i spoljne faktore, poput industrijskih standarda. Ovaj pregled omogućava stvaranje realnog plana za BIM implementaciju, usmeravajući resurse tamo gde su najpotrebniji, radi postizanja uspeha i maksimalnog iskorišćenja prednosti ove tehnologije.
2. Formulisanje strategija i procesa
Sledeći korak u planu za uvođenje BIM-a zahteva razvoj strategije i procesa, usmeren na premošćavanje identifikovanih nedostataka i ostvarivanje ciljeva. Ključni elementi uključuju prioritizaciju projekata, standardizaciju procesa i protokola za efikasnu saradnju i razmenu podataka, kao i detaljan plan obuke za zaposlene. Osnova uspeha leži u usvajanju industrijskih standarda, formiranju centara za kontinuirani razvoj veština, te redovnoj evaluaciji napretka i prilagođavanju strategije, a sve u cilju implementacije ove tehnologije kroz optimizaciju poslovanja i maksimalno iskorišćenje digitalizacije.
3. Raspodela odgovornosti
Ovaj korak podrazumeva preciznu raspodelu uloga i odgovornosti svakog člana tima. Na primer, određivanje menadžera BIM implementacije koji će biti odgovoran za koordinaciju projekata i nadgledanje implementacije, kao i osiguranje da svaki sektor unutar organizacije ima odgovorne osobe za primenu BIM-a u svojim specifičnim aktivnostima. Raspodela odgovornosti takođe može obuhvatiti imenovanje internih trenera ili mentora koji će podržavati kolege u usvajanju novih veština i tehnologija.
4. Odabir BIM softvera
Prvi zadatak u ovom koraku je detaljna analiza potreba i zahteva organizacije, uzimajući u obzir faktore kao što su veličine projekata, složenost dizajna, budžet i nivo veština zaposlenih. Na osnovu ove analize, organizacija može izraditi listu ključnih funkcionalnosti koje BIM softver treba da poseduje kako bi odgovarao njenim potrebama. Nakon toga, sledi istraživanje dostupnih opcija na tržištu, uzimajući u obzir reputaciju provajdera softvera, korisničko iskustvo, podršku i cenu. Konačni izbor BIM softvera treba da bude u skladu sa definisanim potrebama i ciljevima organizacije, pružajući resurse i alate koji će najbolje podržati efikasnost i produktivnost u radu.
5. Obuka i edukacija
Organizacija treba da razvije detaljan program obuke koji obuhvata osnove BIM-a, napredne tehnike i specifične veštine potrebne za efikasno korišćenje softvera. Ovaj program treba da bude prilagođen potrebama različitih timova i nivoima veština zaposlenih. Kombinacija online kurseva, radionica i praktične primene na stvarnim projektima omogućava efikasno usvajanje znanja. Mentorstvo i kontinuirana podrška takođe su ključni, pružajući zaposlenima sigurnost i pomoć u procesu učenja i primene novih tehnologija.
6. Razmena podataka
Korak razmene podataka u planu implementacije BIM-a podrazumeva uspostavljanje efikasnih sistema za razmenu informacija između članova tima i spoljnih partnera. To uključuje definisanje standardizovanih protokola za formatiranje, skladištenje i deljenje podataka u BIM formatu. Organizacija treba da identifikuje važne tačke razmene podataka tokom životnog ciklusa projekta i uskladi ih sa procesima i alatima koje koristi. Ovo omogućava transparentnu komunikaciju, smanjuje rizik od grešaka i osigurava doslednost podataka.
7. Pilot projekat
Osmi korak u planu implementacije BIM-a je sprovođenje pilot projekta. Ovaj korak uključuje odabir manjeg projekta koji će služiti kao testiranje primene BIM-a u praksi. Cilj je testirati procese, alate i metodologije koje su razvijene tokom prethodnih koraka na stvarnom projektu, što omogućava identifikaciju potencijalnih nedostataka i prilika za poboljšanje. Analiza rezultata pilot projekta pruža dragocene informacije o efikasnosti implementacije i služi kao osnova za fino podešavanje strategije pre šireg uvođenja BIM-a u organizaciju.
8. Plan integracije
Naredni korak je detaljni plan BIM integracije u sve aspekte organizacije. Ovaj proces obuhvata prilagođavanje postojećih poslovnih procesa i sistema kako bi se uskladili sa BIM metodologijom. To podrazumeva definisanje jasnih smernica za korišćenje BIM-a, postavljanje internih standarda i protokola za razmenu podataka, kao i osiguravanje integracije BIM softvera sa drugim alatima i platformama. Cilj je stvoriti kohezivno okruženje koje podržava efikasno korišćenje BIM tehnologije u svakodnevnom radu organizacije.
9. Praćenje
Poslednji korak u planu BIM implementacije je kontinuirano praćenje i evaluacija procesa. Ovo uključuje redovno merenje napretka prema postavljenim ciljevima, identifikaciju eventualnih problema ili izazova i preduzimanje korektivnih akcija po potrebi. Praćenje može obuhvatiti analizu performansi projekata, povratne informacije korisnika i analizu efikasnosti poslovnih procesa. Ovi podaci se zatim koriste za iterativno poboljšanje i optimizaciju.