Generativni dizajn i generativna veštačka inteligencija podižu dizajniranje na viši nivo. Pojedinačno, ove tehnologije su snažne, ali kada su udružene, mogućnosti su skoro neograničene. Kombinovanje veštačke inteligencije i generativnog dizajna će transformisati način na koji se vrši proizvodnja stvari.
- Dizajniranje ubrzano napreduje, delimično zahvaljujući tehnologijama kao što su generativni dizajn i generativna veštačka inteligencija.
- Kako raste poverenje u procese zasnovane na veštačkoj inteligenciji, pratiće ih koristi kao što su: bolji izbor iteracija, brži put od projektovanja do proizvodnje i bolji rezultati.
- U sledećoj deceniji generativni dizajn i generativna veštačka inteligencija će pomagati da se analiziraju, automatizuju i prošire poslovi dizajniranja, ostavljajući ljudima da rade ono u čemu su najbolji: da stvaraju.
Kada je otvoren za saobraćaj most Golden Gate, toga dana je preko njega prošlo 32.000 vozila. Sada, više od 100 000 automobila svaki dan prelazi ovaj legendarni most, vozilima koja su skoro dvostruko teža od onih kakva su nekad bila. Neverovatna je zamisao da su inženjeri pre jedan vek projektovali konstrukciju koja može da istrži zapreminu i opterećenje koje danas trpi. Bio je to mukotrpan proces, od prvih skica koje su napravljene 1921. godine, do testiranja održivosti na modelu razmere 1:56, do otvaranja mosta 1937. godine.
Bio je to neverovatan podvig. Ali zamislite da su ti inženjeri imali pristup alatima generativnog dizajna i generativne veštačke inteligencije – iteracije i simulacije bi bile digitalne i ti narandžasti tornjevi bi se podigli za jako kratko vreme.
Dizajniranje je proces istraživanja. Bilo da je u pitanju arhitektura, inženjering, građevinarstvo i operacije (AECO); dizajniranje i proizvodnja (D&M); ili mediji i zabava (M&E), to je suštinski, proces ponavljanja i testiranja. A dizajniranje se brzo razvija.
Počelo je sa kompjuterski pomognutim dizajnom (CAD). Zatim, su se pojavile automatizovane tehnologije kao što je generativni dizajn i poboljšale ove radne tokove. Sada, generativna veštačka inteligencija obećava da će još više ubrzati procese. Generativni dizajn i generativna veštačka inteligencija podstiču ljudsku genijalnost i podižu dizajniranje na nove visine. Pojedinačno su ove tehnologije moćne, ali zajedno, mogućnosti su skoro neograničene.
Generativan dizajn pruža veliku preciznost
Za svaki problem u dizajniranju postoji na stotine, a ponekad i na hiljade načina da im se pristupi, a pronalaženje rešenja je proces u kojem su učestvovali ljudi. Generativni dizajn proizilazi iz relativno radikalne ideje: „Šta ako ljudski mozak ne može da smisli sva moguća rešenja za mostove? Šta ako softver može da pomogne da se to istraži?“
To je bilo oko 2009. godine, kada su ljudi počeli da koriste cloud za velike proračune. A ključni momenat za generativni dizajn je bilo preokretanje odnosa između dizajniranja i simulacije. Softver može da zamisli svaki ludu formulaciju mosta i sprovede simulaciju na svakom od njih. Neke se završe sa mostom koji će pasti, druge sa onima koji će funkcionisati, a neke sa onima koje projektanti žele dalje da istražuju.
Generativni dizajn koristi fiziku stvarnog sveta, dobijajući konačne rezultate koji su neverovatno tačna rešenja za specifične parametre projekta. Ali postoje i neke prepreke. Ljudi moraju da unesu tačne specifikacije svog projektnog problema da bi dobili prave rezultate, a to oduzima dosta vremena.
Generativni dizajn takođe koristi ogromne količine kompjuterske snage – može potrajati duže od jednog dana da se obrade složeni projekti. Ali je i dalje to daleko efikasnije od ljudi. Na primer, Mercedes tim Formule 1 koristi alate generativnog dizajna za bolju izradu dela zadnjeg vešanja. Bili su potrebni značajno vreme i troškovi za njegovu postavku, ali sada tim ima proizvodni proces koji traje samo 48 sati umesto šest nedelja.
Generativni dizajn se često shvata kao proizvodni alat, ali se može primeniti na bilo koji proces dizajniranja i proizvodnje. U industriji zabave i medija, za pripremu rasporeda produkcije su potrebni meseci i desetina hiljada zadataka koji se često oslanjaju jedni na druge.
Sada kompanije za medije i zabavu primenjuju zamisli generativnog dizajna na generativno planiranje. Kada je vremenska linija poremećena, generativni dizajn može brzo da racionalizuje sve promene. Ispostavilo se da je ključan alat za sve složenije produkcije.
Generativni dizajn pruža nivoe poboljšanja koji su nekad bili nezamislivi, kao inženjerski proizvodi koji koriste 40% manje materijala, 40% su lakši, 40% jeftiniji i 30% jači od bilo čega što je ranije dizajnirano. To je bio originalan koncept iza tehnologije i nastanka Autodesk softvera kao što je Fusion.
Sistem prikazuje stvari koje prevazilaze ljudsko razumevanje. Ali uprkos onome što može da uradi, generativni dizajn ne gleda u sve ranije izgrađene mostove, pa onda uči od njih dok formira novi dizajn. Drugim rečima, ne koristi podatke. Ovde uskače generativna veštačka inteligencija.
Generativna veštačka inteligencija za brže dizajniranje zasnovano na podacima
Veštačka inteligencija je prošla kroz tri različita talasa publiciteta. Počela je da se primećuje, pa je postala nedodirljiva tehnologija u koju niko nije verovao, pa se ponovo vratila. Ovaj treći talas je nosio veštačku inteligenciju preko svih granica i zauvek učvrstio njenu poziciju u društvu. U tome je veliku ulogu imao ChatGPT, gurajući veštačku inteligenciju u mejnstrim, skoro preko noći.
Dve decenije svet napreduje u razvijanju alata veštačke inteligencije, ali je OpenAI konačno prikazao veštačku inteligenciju u akciji.
Obučena na neverovatnim količinama informacija, generativna veštačka inteligencija može da poveže podatke onako kako ljudi ne mogu. Lako se koristi, pristupačna i veoma brza. Ukucajte nekoliko osnovnih informacija i za nekoliko sekundi stiže više odgovora.
Ovo je važno za kreativnu osobu koja iteracijama usavršava svoj dizajn. Dobijaju odgovore koje otvaraju mogućnosti i menjaju način učenja. Mogu uneti dodatne upite kako bi poboljšali odgovore. Ovaj ciklični dizajn-korisnik interfejs je usklađen sa načinom na koji rade ljudi u AECO, D&M, i M&E industrijama.
Ali generativni dizajn nije naročito precizan. Ukoliko zamisli most, to bi moglo biti inspirativno, ali bi bila loša ideja da se taj most izgradi jer generativna veštačka inteligencija ne sprovodi simulacije. Ona ne rasuđuje o svakom aspektu inženjeringa mosta. Umesto toga, izvlači podatke iz mostova izgrađenih u prošlosti, pa rezulatat neće biti specifičan za planove inženjera, kao kod alata za generativni dizajn.
Prepreka kod generativnog dizajna je obučavanje neuronske mreže da generiše nešto korisno. Potreban joj je skup podataka koji joj govori o poželjnim odgovorima na specifična pitanja zasnovana na ljudskom rasuđivanju. Da bi bili najefikasniji, ovi podaci moraju biti organizovani u cloud.
ChatGPT je impresivan jer je na internetu imao trilione reči za obuku. Za svaki projekat veštačke inteligencije 80% početnog posla je samo da se dovedu pravi podaci sa kojima može nešto da se uradi. Ali kada su podaci prisutni, potencijal generativnog dizajna je neverovatan.
Kombinovana snaga generativnog dizajna i generativne veštačke inteligencijea
Svet dizajniranja i proizvodnje ide ka pronalaženju načina da iskoristi poslednjih 15 godina rada u generativnom dizajnu i simulacijama i spoji ih sa veštačkom inteligencijom. Sa dokazanim rezultatima, generativni dizajn je stekao široko poverenje. A poverenje u veštačku inteligenciju je sve veće uprkos prethodnom oprezu.
U predstojećem izveštaju State of Design & Make 2024 kompanije Autodesk, 76% industrijskih lidera ima poverenje u veštačku inteligenciju, 78% veruje da će poboljšati njihove industrije, a 79% vidi da ona povećava kreativnost.
Zamislite šta bi ove dve tehnologije zajedno mogle da postignu. Radni tok bi započela generativna veštačka inteligencija sa ciljem da isporuči kandidate za početna rešenja. Dizajner može da vrši izmene na njima ili se njihovi podskupovi mogu uneti u alate sa generativnim dizajnom za pokretanje simulacija i isporučiti rezultate koji ispunjavaju njihove zahteve. A kako se podaci poboljšavaju tokom vremena, ove tehnologije će razviti organski ritam, generišući trenutne, precizne rezultate.
Svet nije ni 10% uključen u trenutnu revoluciju veštačke inteligencije. U narednih 10 godina stvari će postati daleko luđe, posebno kako generativni dizajn i veštačka inteligencija kreiraju brže, lakše i tačnije radne tokove. Ovo će pomoći da se analiziraju, automatizuju i prošire poslovi dizajniranja, ostavljajući ljudima da rade ono u čemu su najbolji – da stvaraju. To će biti budućnost inovacije i uticaja sa dizajnerima i proizvođačima na čelu novog sveta.
